Развитак школства у Србобрану, тадашњем Сентомашу, може се пратити од почетка XVIII века. Од 1703. године у Сентомашу постоји Српска вероисповедна школа, која је те године имала 1 одељење и 1 учитеља. По завршетку I светског рата, 1919 године, у Србобрану се, по одобрењу Министарства просвете Краљевине СХС, отворила Велика српска гимназија. Школске 1923/1924.године Велика српска гимназија је дала своју прву генерацију матураната.
1929. године, због штрајка ученика VII разреда, Министарство просвете укида, најпре више, а потом и ниже разреде Велике српске гимназије у Србобрану. Тако Србобран, после 10 година, први пут остаје без своје гимназије.
1962. године, када је од укидања Велике српске гимназије прошло 33 године, у Србобрану се поново отвара гимназија која ће носити име Светозара Милетића. На основу расписаног конкурса извршен је упис ученика у I разред гимназије, 108 ученика који су подељени у 3 одељења. Из србобранске општине било 64 ученика и 40 ученика из околних места.Школа је почела са радом од нуле, са наставним училима из основне школе, која нису била довољна за гимназију. Ученици су прихватили предлог да бербом кукуруза на имању Пољопривредног комбината „Елан“ зараде новац за школску библиотеку и средства за рад. Убрзо се увидело да гимназији треба нова школска зграда, јер са повећањем броја одељења неће бити могућ рад у просторијама основне школе. Темељ нове зграде гимназије ударен је 4. маја 1963. године.
Зидање зграде је полако напредовало, али су недостајали радници, па су ученици, на предлог директора, прихватили да преко лета помогну у радовима. У јесен 1964. године се усељава намештај и учила, а 23. новембра у 8 сати је почела настава. Борислав Јојкић, дежурни професор, забележио је у књигу дежурства овај дан као „Дан први“. Свечано отварање школе је одржано 29. новембра 1964. Тога дана, тадашњи директор школе Миливој Туторов, у свом обраћању је рекао: ,, Много воље, напора и жртава уграђено је у темеље ове лепе зграде. Пратили смо сваки покрет радника и радовали се лаганом израстању овог храма науке.” Школске 1965/1966. године матурирала је прва генерација обновљене гимназије.
1975. гимназија прелази на рад у две смене, јер капацитети нису предвиђени за толики број ученика. Уписује се осам одељења, шест на српском и два на мађарском наставном језику.
1977. гимназија, која је била позната по образовању из природних наука, сада добија струке из друштвених наука: културолошку, правну и преводилачку. Школа већ има 600 ученика са 26 одељења.
1979. године матурира прва генерација ученика позивног усмереног образовања и васпитања.
Године 1980. долази до преласка на друге струке, а самим тим јавља се и већи број ученика. Ђаци се уписују за позив прерађивача воћа и поврћа и пољопривредну струку. Тако је Србобран још једном изгубио гимназију.
Први директор обновљене гимназије је био професор. Миливоје Туторов, други др. Радослав Субић, а трећи професор Павле Папулин. 1981. је расписан конкурс за директора школе и Наставничко веће је гласало за професора историје Радослава Филипендина, који до данас остао директор школе.
1990. године по трећи пут се обнавља гимназија у Србобрану . Тада је и последња генерација која се школовала по старим програмима заједничког и позивног усмереног образовања завршила школу. Те године се полажу квалификациони испити за упис у I разред гимназије и средње школе. Испити су били из матерњег језика и математике у писменој форми, јединствене за целу Србију. Те године су уписана два одељења на српском и једно на мађарском језику, што је било минимум за дозволу за рад. Прва генерација гимназијалаца општег типа је матурирала 1994.
Једино што се мењало на школској згради је било 1985. године, када је још било новаца да се на равном крову дозида још један спрат. Тиме се добило још 700 квадратних метара корисног простора, у коме је сада смештена велика сала са библиотеком и два кабинета информатике.
Гимназија је 2002. у поподневним сатима изнајмљена Економско-трговачкој средњој школи.